Tiha je noć, igrajmo se

Mrtvi pesnik
započinje svoje tiho putovanje
u zemlju iz koje rastu beli jorgovani
Novo kraljevstvo koje čeka da bude osvojeno
Osmesi unesrećenog pajaca
Prizvuci plača iz dubine stena
One ne umeju da govore
Besmisleno je

Tiha noć u početnim stihovima
propale lutalice
propalog grada
Traga za srećom
za izgubljenim smislom
Da li će se ikada vratiti

Besana noć u srcu
besane oči koje gledaju u mesec
nedostižnu veličinu
Milion puteva
postoji li pravi?
Odande vidi se sve
Možda će pronaći svoju izgubljenu kuću

Pokucaj tiho na moja vrata
jedino me ti možeš videti
Meseče plavi
ti si ja

***

Hodamo peskovitim stazama
tumaramo
bez cilja
Hajdemo napolje
igrajmo se
Kao da je to jedino što nas može spasiti
od svega
od nas
Igrajmo se
Dugo, dugo

Kopamo po prašini
pronaći ćemo skriveni sjaj
nešto kao zvezda
kao sjaj oka
Pogledaj me
Duboko, duboko

Svojim ćutanjem reći ću ti
sve što si ikada hteo da znaš
Podelićemo zvezde sa neba
kao bombone i keks
kao braća život

Igrajmo se svega
Dugo, dugo
Tiha je noć

Oblak

Voleo sam oblak
Voleo sam oblak u daljini
i gledao ga kako igra
nebom, krišom
u tišini
Bojao sam se da će otići od mene
i nestati sa poslednjim trzajima vetra
Bojao sam se da će otići
i nestati
kao i svi ostali

Taj oblak
menjao je boje kako menjao se dan
i gasilo se sunce
Ja nisam želeo da ga dotaknem
Bojao sam se da će otići od mene



Već sa prvim dolaskom jutra u moj grad
nebo je promenilo svoju pesmu
želeo sam da ode od mene
Moj oblak i moje sve
Voleo sam da gledam kako svet nestaje
i prolazi pored mene
Divna slika puna novih tonova
raspadala se u komade
kao krhka staklena figura
A ja sam samo stajalo
i gledao kako tone

Srce napravljeno od kamena
trpelo je nove poraze
Tuga ocrtana u očima se ne menja
ona uvek ostaje ista
i ostaje zauvek

Kao hrabri crni vitez
koračao sam u nove pobede

Drvo

Bela magla
spušta se preko tmine
miris spokoja
šumi kroz tvoje šuplje telo
Dodiruješ vazduh oko sebe
pokušavaš da ga uhvatiš
poput leptira
poput ptice koju juriš
kroz sneg

Diši
tvoj dah prostire se nebom
Diši
Sneg će pasti na sve nas
uskoro
sve će biti samo belo

I tvoje srce
i tvoja tuga
i tvoj dom

Podižeš se na prste
da dohvatiš oblak magle
Još uvek je visoko
ali to ne znači
da nikad nećeš moći
Sve počinje od jednog malenog uzdaha



Posmatraš pejzaž
voleo bi da ga podeliš sa nekim
Suza u tvom oku nije stvarna
ti se u stvari smeješ
al’ ona sliva se niz lice
i ledi je mraz

Ova slika
tako večna
stajaće mirno u tvom srcu

Poželi život

Dok lišće pada lagano na tvoja ramena
želiš da ispričaš nekome njegov šapat
koji miluje ti uho
i lebdi
Zaspaćeš sada u naručju prirode

Ova slika
tako večna
zaspaće mirno u tvom srcu



Probijaš se kroz granje
ono seče ti kožu
kap boje na zamrznutu sliku
Vreme prestaje
zaustavlja proces starenja
dok gledaš u drvo
Ogromno drvo
kao da je besmrtno
uči te o životu

Zagrlićeš drvo
zamislićeš na njemu pticu

Mrak

Slika pulsira
mozak se kikoće dok se ne rasprsne u komade
dodir od kojeg zastaje dah
proždire misli
misli gone i stežu
pokušavam da dišem
reči su umrle

Zadirem duboko
u samo jezgro mraka
Probušiću ga
kao balon
nek' procuri sva gorčina
i rastopi sve što nekad mislilo je da postoji

Samo mrak je istina
u mrak samo verujem
i u njega se kunem

***

Prazna soba
ja sedim u ćošku
i posmatram prostor
u kome se budim
Osluškujem treptaje nesvesnoga bola
prstima krvavim razdvajam vazduh
Odavde
ja sve vidim
i sve je odavno propalo

Mokar zid
šrkipe zubi
miris memle
hladan pod
Ja pokušavam da čujem
kako odlazi moja svest
i prolazi pored mene

Težak vazduh spušta se na moja leđa
ja želim da ga okusim

Kao da je sve to zaborav
mirno kruži ovaj svet...

***

Ja nikad ne bih sanjao
da mi neko nije rekao

Dižem ruke ka nebu
lomim kazaljke
širim krila, letim
da sreća mi ne pobegne
Opet sam zakasnio
opet brišem sve oko sebe

Opet nem, ne progovaram
al' neko će me čuti
siguran
da polako bliži se poslednji sat

Ja zaustavljam mrak

Kratke

Hiljadu dana
lutam
tražeći priču
Dozivajući pesmu
u tvom srcu

***

Pada mrak
a tvoje oči u njemu
sijaju jače
od bilo koje zvezde

***

Sneg polako pada
na tvoje bele obraze
Zatvaraš oči
i toneš u duboki san
Jecaj u daljini

***

Divan prolećni dan
putuje latica trešnjinog cveta
i viori se na vetru
Ispred jedne kuće
u podne
obesio se čovek

***

Velika kuća
na napuštenom brdu
Ono duboko diše
dok hladan vetar
pozdravlja uvenuli cvet

***

Slušajući cvrkut ptica
pogledao sam u nebo
Zbogom

Moje noći, moje sne

Kada ostaneš sam
konačno moći ćeš da čuješ
sve misli
u drugima u sebi
kako noćni vetar diše
šapuće
možda hoće nešto da ti kaže.
Slušaj.

On je taj koji zna tvoje snove
kuda letiš kada sanjaš?
kuda šanjaš?
i tvoj izraz lica
kad niko ne gleda.
Pročitaj ih
videćeš more.

U moru tvoje bajke
koje sebi pričaš
eno ih, tonu
u beskrajno plavo
odakle je sve nestalo...
Ne gasite moje plavo!

***

Unutra, slike se nižu,
princeza koju nekad
spašavao si od ratnika
koji baca noževe u pravcu tvoje lađe
ti si dečak iz vode,
vratićeš se
jer kapetan tone s brodom.
Duboko biće tvoje zakopano blago
ti držiš ključ.
Ne gasite moje plavo!
Ne gasite moje noći!
Moje sne!

***

Plavooki mali stvor
budi se u zagrljaju peščanog sata.
"Opet vrtiš se u krug...
Idemo dalje..."
Pesak vremena guta te
razmišljaš kako da se vratiš nazad
odakle si došao
i započneš ponovo
ti si dečak iz vode
i ti stojiš za kormilom.
Promeni pravac.
Kreni za vetrom.
Promeni se.

***

Sada ostaješ sam
pogledom pratiš ono što nestaje iza tebe...
Ono što nemaš to više nije bitno...

Dokle

Ispijen u sobi
čekam sledeći trenutak
Onaj glas
iz daljine
koji kaže da ga pratim
Izlizane slike
na mome zidu pamte
šta sam bio nekad i u šta
pretvoriti se nisam hteo nikad.

Ja sam pokleknuo pred talasima mora
Kao stenu, zapljuskuju me sa strane
i sva ta pitanja, na koja besmisleno ćutim
zanemela su preda mnom
k'o bela hartija u koju gledam
Tupo i umrlo.

Ja sam ostao da stojim
više se ne uzdižem, niti tonem
Nebo je samo pojam, viši cilj
do kojeg stižu samo oni
koji se pred suncem nikad nisu srušili.

Je li krivo vreme
koje me je ubilo
ili ja što kazaljke
nisam sam pokrenuo
Jer ja sam samo nula,
ni kraj, ni početak
nikad nisam dostig'o,
samo kružim
ni blizu, ni daleko...

Ja sam gospodar svoje pesme
ona zna kuda moje srce tone
kuda strepi kada gleda u visine
Al' svaka prepreka baca me nazad
u ono mesto u kome nikad više

Slobodan,
onaj kavez odakle gledam
odakle čekam
Onaj glas iz daljine
da ubije
da odnese
sve u meni odavno umrlo.
Tupo i umrlo.