Dokle

Ispijen u sobi
čekam sledeći trenutak
Onaj glas
iz daljine
koji kaže da ga pratim
Izlizane slike
na mome zidu pamte
šta sam bio nekad i u šta
pretvoriti se nisam hteo nikad.

Ja sam pokleknuo pred talasima mora
Kao stenu, zapljuskuju me sa strane
i sva ta pitanja, na koja besmisleno ćutim
zanemela su preda mnom
k'o bela hartija u koju gledam
Tupo i umrlo.

Ja sam ostao da stojim
više se ne uzdižem, niti tonem
Nebo je samo pojam, viši cilj
do kojeg stižu samo oni
koji se pred suncem nikad nisu srušili.

Je li krivo vreme
koje me je ubilo
ili ja što kazaljke
nisam sam pokrenuo
Jer ja sam samo nula,
ni kraj, ni početak
nikad nisam dostig'o,
samo kružim
ni blizu, ni daleko...

Ja sam gospodar svoje pesme
ona zna kuda moje srce tone
kuda strepi kada gleda u visine
Al' svaka prepreka baca me nazad
u ono mesto u kome nikad više

Slobodan,
onaj kavez odakle gledam
odakle čekam
Onaj glas iz daljine
da ubije
da odnese
sve u meni odavno umrlo.
Tupo i umrlo.