Drvo

Bela magla
spušta se preko tmine
miris spokoja
šumi kroz tvoje šuplje telo
Dodiruješ vazduh oko sebe
pokušavaš da ga uhvatiš
poput leptira
poput ptice koju juriš
kroz sneg

Diši
tvoj dah prostire se nebom
Diši
Sneg će pasti na sve nas
uskoro
sve će biti samo belo

I tvoje srce
i tvoja tuga
i tvoj dom

Podižeš se na prste
da dohvatiš oblak magle
Još uvek je visoko
ali to ne znači
da nikad nećeš moći
Sve počinje od jednog malenog uzdaha



Posmatraš pejzaž
voleo bi da ga podeliš sa nekim
Suza u tvom oku nije stvarna
ti se u stvari smeješ
al’ ona sliva se niz lice
i ledi je mraz

Ova slika
tako večna
stajaće mirno u tvom srcu

Poželi život

Dok lišće pada lagano na tvoja ramena
želiš da ispričaš nekome njegov šapat
koji miluje ti uho
i lebdi
Zaspaćeš sada u naručju prirode

Ova slika
tako večna
zaspaće mirno u tvom srcu



Probijaš se kroz granje
ono seče ti kožu
kap boje na zamrznutu sliku
Vreme prestaje
zaustavlja proces starenja
dok gledaš u drvo
Ogromno drvo
kao da je besmrtno
uči te o životu

Zagrlićeš drvo
zamislićeš na njemu pticu

Mrak

Slika pulsira
mozak se kikoće dok se ne rasprsne u komade
dodir od kojeg zastaje dah
proždire misli
misli gone i stežu
pokušavam da dišem
reči su umrle

Zadirem duboko
u samo jezgro mraka
Probušiću ga
kao balon
nek' procuri sva gorčina
i rastopi sve što nekad mislilo je da postoji

Samo mrak je istina
u mrak samo verujem
i u njega se kunem

***

Prazna soba
ja sedim u ćošku
i posmatram prostor
u kome se budim
Osluškujem treptaje nesvesnoga bola
prstima krvavim razdvajam vazduh
Odavde
ja sve vidim
i sve je odavno propalo

Mokar zid
šrkipe zubi
miris memle
hladan pod
Ja pokušavam da čujem
kako odlazi moja svest
i prolazi pored mene

Težak vazduh spušta se na moja leđa
ja želim da ga okusim

Kao da je sve to zaborav
mirno kruži ovaj svet...

***

Ja nikad ne bih sanjao
da mi neko nije rekao

Dižem ruke ka nebu
lomim kazaljke
širim krila, letim
da sreća mi ne pobegne
Opet sam zakasnio
opet brišem sve oko sebe

Opet nem, ne progovaram
al' neko će me čuti
siguran
da polako bliži se poslednji sat

Ja zaustavljam mrak

Kratke

Hiljadu dana
lutam
tražeći priču
Dozivajući pesmu
u tvom srcu

***

Pada mrak
a tvoje oči u njemu
sijaju jače
od bilo koje zvezde

***

Sneg polako pada
na tvoje bele obraze
Zatvaraš oči
i toneš u duboki san
Jecaj u daljini

***

Divan prolećni dan
putuje latica trešnjinog cveta
i viori se na vetru
Ispred jedne kuće
u podne
obesio se čovek

***

Velika kuća
na napuštenom brdu
Ono duboko diše
dok hladan vetar
pozdravlja uvenuli cvet

***

Slušajući cvrkut ptica
pogledao sam u nebo
Zbogom