Drvo

Bela magla
spušta se preko tmine
miris spokoja
šumi kroz tvoje šuplje telo
Dodiruješ vazduh oko sebe
pokušavaš da ga uhvatiš
poput leptira
poput ptice koju juriš
kroz sneg

Diši
tvoj dah prostire se nebom
Diši
Sneg će pasti na sve nas
uskoro
sve će biti samo belo

I tvoje srce
i tvoja tuga
i tvoj dom

Podižeš se na prste
da dohvatiš oblak magle
Još uvek je visoko
ali to ne znači
da nikad nećeš moći
Sve počinje od jednog malenog uzdaha



Posmatraš pejzaž
voleo bi da ga podeliš sa nekim
Suza u tvom oku nije stvarna
ti se u stvari smeješ
al’ ona sliva se niz lice
i ledi je mraz

Ova slika
tako večna
stajaće mirno u tvom srcu

Poželi život

Dok lišće pada lagano na tvoja ramena
želiš da ispričaš nekome njegov šapat
koji miluje ti uho
i lebdi
Zaspaćeš sada u naručju prirode

Ova slika
tako večna
zaspaće mirno u tvom srcu



Probijaš se kroz granje
ono seče ti kožu
kap boje na zamrznutu sliku
Vreme prestaje
zaustavlja proces starenja
dok gledaš u drvo
Ogromno drvo
kao da je besmrtno
uči te o životu

Zagrlićeš drvo
zamislićeš na njemu pticu