Mrak

Slika pulsira
mozak se kikoće dok se ne rasprsne u komade
dodir od kojeg zastaje dah
proždire misli
misli gone i stežu
pokušavam da dišem
reči su umrle

Zadirem duboko
u samo jezgro mraka
Probušiću ga
kao balon
nek' procuri sva gorčina
i rastopi sve što nekad mislilo je da postoji

Samo mrak je istina
u mrak samo verujem
i u njega se kunem

***

Prazna soba
ja sedim u ćošku
i posmatram prostor
u kome se budim
Osluškujem treptaje nesvesnoga bola
prstima krvavim razdvajam vazduh
Odavde
ja sve vidim
i sve je odavno propalo

Mokar zid
šrkipe zubi
miris memle
hladan pod
Ja pokušavam da čujem
kako odlazi moja svest
i prolazi pored mene

Težak vazduh spušta se na moja leđa
ja želim da ga okusim

Kao da je sve to zaborav
mirno kruži ovaj svet...

***

Ja nikad ne bih sanjao
da mi neko nije rekao

Dižem ruke ka nebu
lomim kazaljke
širim krila, letim
da sreća mi ne pobegne
Opet sam zakasnio
opet brišem sve oko sebe

Opet nem, ne progovaram
al' neko će me čuti
siguran
da polako bliži se poslednji sat

Ja zaustavljam mrak